ПОГЛЕД У ФИЗИКУ: Потрага за алтернативним гасом

(ВИДЕО) У технологији преноса електричне енергије данас се користе гасови који доприносе ефекту стаклене баште. Један од корака који се разматра у пројекту EGWin (Exploring ultra low global warming potential gases for insuletion in high-voltage technology: Experiments and modelling) је избацивање из употребе једног од таквих гасова, сумпор хекса-флоурида. Проналазак алтернативног гаса који би имао идентичну функцију у системима за пренос електричне енергије, али без негативног утицаја на животну средину, могао би значајно да утиче на будућност планете.

Међутим, алтернативни гасови који се истражују, отварају мноштво питања о њиховој проводности, о интеракцијама, затим карактеристикама пробоја и стримерских пражњења у овим гасовима, и друга.

О пројекту EGWin који се спроводи у Центру за неравнотежне процесе Института за физику у Београду за нову епизоду Погледа у физику говорио је наш истраживач, др Саша Дујко.

Поглед у физику, Еп. 6 – Потрага за еколошким гасом

АУТОРИ: Марија Ђурић, Слободан Бубњевић, Јована Николић

СНИМАЊЕ И МОНТАЖА: Алкесандар Мијаиловић

ПРОИЗВОДЊА: Институт за физику у Београду, 2024.

Поглед у физику је видео серијал Института за физику у Београду који и кратким епизодама говори о појединачним пројектима и истраживањима који се спроводе на Институту. Нове епизоде објављују се сваког петка на YouTube каналу Института, сајту и друштвеним мрежама.

ВРТ ФИЗИКЕ СПЕЦИЈАЛ: др Илија Зељковић

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ доделила је престижну награду „Марко Јарић“ за 2023. годину др Илији Зељковићу, редовном професору Бостон колеџа, САД. Свечаност поводом проглашења добитника одржана је у четвртак, 14. марта 2024. године у Свечаној сали Српске академије наука и уметности.

Награда „Марко Јарић“, која се у медијима понекад назива и „српски Нобел за физику“, додељује се више од 25 година за изузетне резултате у физици. Награду финансијски подржава Институт за физику у Београду који организује ову свечаност.

Ове године, како је наведено у одлуци жирија, награда је припала др Зељковићу „за изузетне доприносе проучавању јако корелисаних суперпроводних материјала на бази купрата и кристалних тополошких изолатора, као и проучавању суперпроводника са Кагоме кристалном решетком“.

—-

Аутори: Слободан Бубњевић, Марија Ђурић и Јована Николић Живковић
Камера: Зоран Вељаноски
Монтажа: Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)

Производња: Институт за физику у Београду, 2024.

70 ГОДИНА ЦЕРН-А: Предавање о пројекту ProtoDUNE

У оквиру серије предавања коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца поводом обележавања седамдесетог рођендана Европског центра за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), у четвртак, 18. априла 2024. године у 18 часова у Малој Сали Коларчеве задужбине, др Наташа Тодоровић (Департман за физику, Природно-математички факултету Новом Саду) одржаће предавање:

„Пионирски кораци ка октривању тајни неутрина и пројекат ProtoDUNE у ЦЕРН-у“

СЕМИНАР: др Вељко Јанковић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 18. априла 2024. године у 14 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, др Вељко Јанковић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Taking the road less traveled towards dynamical properties of interacting electron–phonon systems

САЖЕТАК:

The transport of electrons limited by scattering on quantum lattice vibrations is usually depicted as a series of spatially and temporally well-separated scattering events undergone by the appropriately renormalized electron. This simplified picture is inappropriate whenever consecutive collisions overlap in space and time, which is typical for systems characterized by the convergence of relevant energy scales (e.g., narrow-band semiconductors or photosynthetic molecular aggregates). Within the simplest model of such systems, the multimode Holstein model, the need for genuine nonperturbative results on electronic dynamics has been fulfilled by approaches originating from the theory of open quantum systems, such as the hierarchical equations of motion (HEOM) [1]. Within the single-mode Holstein model, widely studied in condensed-matter physics, the HEOM method confronts serious numerical challenges [2], whose overcoming is an active research avenue [2,3].

In this talk, we will present our momentum-space implementation of HEOM equations for real-time finite-temperature correlation functions of the single-mode Holstein model [4,5]. We will describe our hierarchy closing strategy to overcome numerical instabilities. Using this strategy, we can capture the long-time electron’s diffusive motion and obtain reliable results for the electron mobility and optical conductivity in a wide range of model parameters. We find deviations from the simplified transport picture already in the intermediate-interaction regime, where, in addition to the Drude-like peak, we observe a finite-frequency peak in the optical response. The latter is tightly connected to a time-limited slow-down of the electron on intermediate time scales between ballistic and diffusive dynamics.

[1] Y. Tanimura, J. Chem. Phys. 153, 020901 (2020).
[2] I. S. Dunn et al., J. Chem. Phys. 150, 184109 (2019).
[3] Y. Yan et al., J. Chem. Phys. 153, 204109 (2020).
[4] V. Janković and N. Vukmirović, Phys. Rev. B 105, 054311 (2022).
[5] V. Janković, J. Chem. Phys. 159, 094113 (2023).

СЕМИНАР: Бранко Симоновић

У оквиру семинара Института за физику у Београду посвећеног историји науке и теорије сазнања, у уторак, 16. априла 2024. године у 13 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“ Института за физику, Бранко Симоновић (Фондација Primaten Zvezdar) одржаће предавање:

Псеудонауке – барометар друштвене просвећености

САЖЕТАК:

Циљ предавања је вишеструк: систематизација појавних облика псеусдонауке, указати и упозорити на то да она одавно није маргинална друштвна појава, позив просвећеној а пре свега академској јавности да искористи свој утицај у заједници како би се спречила афирмација оваквих појава, пре свега у медијима о чијем деловању ће бити посебно речи. Полазећи од претпоставке да је степен присутности псеудонауке у друштву одраз стања просвете, сагледаће се садашње стање, те поставити питање куда нас то води и можемо ли дозволити даље стихијско ширење псеудонауке.

СЕМИНАР: Гијом Трожани

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 12. априла 2024. године у 11 часова, у сали 360 Института за физику у Београду, Гијом Трожани (Хериот-Ват Универзитет, Единбург, Уједињено Краљевство) одржаће предавање:

Perturbiner expansion: old and new

САЖЕТАК:

In their seminal, Berends and Giele identified an efficient algorithm for computing n-point tree level scattering amplitudes in gauge theory. Later,  the pertubiner expansion was developed to generate the Berends-Giele recursion relation to study any quantum field theory at tree level. This talk aims to reintroduce these techniques in the light of the modern language of homotopy algebras, with an eye towards the recent development of loop level techniques. Indeed, the recursion relations are natural consequences of the Homotopy perturbation lemma relating an interacting field theory and its underlying free theory. Time permitting, I will comment on current work where we apply this algebraic machinery to braided field theories, which are noncommutative field theories deformed in a controlled manner.

ИНТЕРВЈУ: Др Марина Лекић

У Центру за фотонику Института за физику у Београду, убрзано се развија једна релативно нова мултидисциплинарна област која има широку примену – квантна биофотоника. Њен развој тече у сарадњи са две еминентне европске истраживачке установе, Универзитетом Фридрих Шилер у Јени и италијанским националним истраживачким саветом (ЦНР), и уз сарадњу са Биолошким факултетом Универзитета у Београду у оквиру такозваног твининг пројекта названог BioQantSense. Тим поводом, разговарали смо са менаџерком овог пројекта др Марином Лекић из Центра за фотонику о квантној биофотоници, њеној примени, као и о самом пројекту кроз који се успоставља нови центар за квантну биофотонику.

Шта је, укратко, квантна биофотоника?

ДР МАРИНА ЛЕKИЋ: Kвантна биофотоника је ново поље истраживања, а ниво прецизности и контроле који пружа недавни напредак у квантним технологијама чини ово мултидисциплинарно поље веома узбудљивим. У квантној биофотоници примењујемо методе развијене за карактеризацију и манипулацију квантног стања да бисмо направили осетљива, поуздана и следљива мерења у био-окружењу које се стално мења.
Основни “алат” је један изоловани фотон или уплетени пар фотона, који се прво генерише, затим преноси, трансформише и коначно апсорбује. Са фотона који је апсорбован од стране биолошког система, потенцијално можемо прочитати много информација. Данас су наше могуц́ности у области квантне кохерентности једног фотона ограничене, али је то огромно поље истраживања за квантну биофотонику.

Шта је главни циљ вашег твининг пројекта?
Циљ пројекта је подизање изврсности, угледа и међународне компетитивности Центра за фотонику, једног од четири центра изврсности Института за физику, као и самог Института у менаџмент и административним аспектима релевантним за међународне пројектне, односно истраживачке и иновативне активности. У оквиру научно-истраживачког дела пројекта развијаће се нова научна област – квантна биофотоника, а сви аспекти класичне биофотонике ће бити значајно унапређени. Kоначни циљ пројекта је успостављање Центра за квантну биофотонику на Институту за физику у Београду, као резултат трансфера знања кроз стратешко умрежавање са два европска партнера високог профила, Универзитетом Фридрих Шилер у Јени (ФСУ) и италијанским националним истраживачким саветом (ЦНР). Биолошки факултет Универзитета у Београду, дугогодишњи партнер Института, је још један од пројектних партнера који ће помоц́и биолозима нашег Института при избору, припреми и култивацији одговарајуц́их биоузорака.

На који начин ће бити успостављена нова област квантне биофотонике на Институту?
Успостављање нове области се одвија у неколико корака. Први корак је свакако постојање истраживачке инфраструктуре а затим трансфер знања и вештина између координатора (Института за физику) и водећих партнерских институција.

У другом делу BioQantSense пројекта предвиђен је истраживачки пројекат чији је циљ реализација микроскопа на бази квантне холографске интерферометрије и снимање биолошких узорака који су на место снимања допремљени микрофлуидним каналима као деловима lab-on-a-chip. Развој система за квантно осликавање (quantum imaging) биолошких узорака и квантно мерење (quantum sensing) трагова молекула у некој средини заснован је на квантној увезаности парова фотона насталих у одговарајућим нелинераним кристалима преко процеса параметарске конверзије фотона. Мерења се реализују детектовањем једног фотона (сигнални фотон) који није ни “видео” узорак, али чије су фаза и аплитуда промењене сразмерно променама које су се десиле са другим (увезаним фотоном), приликом проласка кроз узорак.
Посебан значај овог типа квантног микросопа је што су два фотона у различитим таласним подручјима, средњој и блиској инфрацрвеној области, па је снимање у средњој ИЦ области, омогућено детектовањем фотона у блиској ИЦ области.
Овај иновативни пројекат, унапређене вештине, као и савремена опрема коју набављамо у оквиру пројекта, а која је неопходна како би ишли у корак са водећим светским институцијама из ове области, предуслов су за успостављање нове области квантне биофотонике на Институту за физику.

Шта је највећа корист од квантне биофотонике?
Kроз иновативна истраживања и напредак, квантна биофотоника има потенцијал да доведе до значајних открицћа и иновација у различитим областима, као што су медицина, технологија и заштита животне средине. Новим истраживањима у области квантне биофотонике настају дијагностички и терапеутски инструменти. На пример, квантна биофотоника се може користити у наномедицини за развој нових уређаја и сензора на наноскали који користе интеракцију светлост-материја за праћење и манипулацију биолошким процесима. Фотонски биосензори у наномедицини могу направити револуцију у медицинској дијагностици и терапији омогућавајући брзо и тачно откривање болести, праћење прогресије болести и циљану испоруку лекова и третмана. Фотонски биосензори могу да открију специфичне биомолекуле као што су појединачни протеини, ДНK, и друге ћелијске компоненте, што их чини корисним за дијагностику и праћење на лицу места.
Посебан значај BioQantSense пројекта је што у Институт за физику уводи истраживања чији резултати припадају квантним технологијама, које су у Европи већ узнапредовале. Друга квантна револуција је увелико у току у земљама ЕУ, док у Србији не постоји ни свест о већ важним резултатима те револуције.

Kако тече сарадња са истраживачима из Италије и Немачке?
Да би се повећала научна изврсност као и ојачале научне и административне/управљачке вештине Института на европској сцени истраживања и иновација дефинисани су следећи циљеви сарадње:

  1. Побољшање вештина управљања и администрације пројеката Института финансираних пре свега из ЕУ извора као и веће конкурентности у самом процесу аплицирања и привлачења грантова;
  2. Идентификација одговарајућих експерименталних поставки за квантно снимање, дизајна и материјала за Lab-on-a-chip;
  3. Обука истраживача Института за реализацију истраживачког пројекта планираног за трећу годину.
    Сарадња са партнерима, односно трансфер научних и административно/управљачких знања и вештина, реализује се кроз већи број научних и менаџмент посета, које смо претходно дефинисали са партнерима кроз детаљан план посета. У првој половини пројекта остварено је 12 научних и 3 менаџмент посете.
    Наши партнери су водећи у Европи у области квантне биофотонике, тако да смо веома захвални на научним и оперативним знањима које добијамо са њихове стране и надамо се да ће у будућности наш Центар за квантну биофотонику бити партнер ЦНР-ИНО и ФСУ на неким новим истраживачким и комерцијалним пројектима.

На који начин ће рад особа укључених у пројекат допринети унапређењу науке, људи и институције?
Будући Центар за квантну биофотонику, са компетентним и обученим истраживачима и савременом опремом, заједно ће чинити веома привлачну истраживачку инфраструктуру и знатно ће допринети развоју ове гране фотонике у Србији. Такође ће отворити врата Институту за физику за учешће на многим ЕУ и међународним позивима тренутно отвореним само за институције које се баве овом изузетно актуелном и перспективном научном граном. Повећано учешће Института у међународним пројектима привући ће иноваторе и мала и средња предузећа што ће олакшати комерцијализацију резултата истраживања и коначно, пружити нове могућности за запошљавање. Успешном реализацијом BioQantSense пројекта створићемо изузетно компетитивну истраживачку инфраструктуру која ће, надамо се, допринети привлачењу младих кадрова из земље и света ка Центру за квантну биофотонику и Институту за физику.
BioQantSense пројекат нам даје прилику да учимо од искуснијих партнера и о Grant Managementu, као и да добру праксу и стручност развијених одељења наших партнерских институција применимо код нас. Током менаџмент посета у оквиру пројекта, појавиле су се многе идеје и модели за унапређење Одељења за међународне пројекте и сарадњу, као и могућности за будућу пројектну сарадњу у погледу подршке менаџмента иновацијама и истраживачкој инфраструктури. Вештине особа заспослених у Одељењу за међународну пројекте и сарадњу, које се развија по узору на Grant Offices наших партнера, допринеће већој видљивости ЕУ могућности за финансирање, квалитетнијим и успешнијим апликацијама и лакшој реализацији добијених пројеката. BioQantSense пројекат ће допринети да Одељење за међународну пројекте и сарадњу Института за физику постане снажна административна и стручна подршка научно-истраживачким тимовима Института који раде на ЕУ и међународним пројектима.

70 година ЦЕРН-а: Предавање о Хигсовом бозону

У оквиру серије предавања коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца поводом обележавања седамдесетог рођендана Европског центра за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), у четвртак, 11. априла 2024. године у 18 часова у Малој Сали Коларчеве задужбине, др Јелена Јовићевић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Деценија од открића Хигсовог бозона: шта данас знамо, а шта не знамо о њему